Put u Egipat – Abydos i Dendera – 2. deo

Dendera

Hram boginje Hator ugledali smo prvi put u svetlu jutarnjeg Sunca. Odmah smo osetili otvorenu moć koja zrači iz spoljašnje fasade sa šest identičnih stubova i ogromnih glava boginje Hator. Boginja je predstavljena sa glavom žene, ženskom frizurom i ušima krave, u svom tipičnom i najpoznatijem obliku.

Za prilike drevnog Egipta, hram je relativno “nov”. Izgradjen je delimično u doba Ptolomeja, a delom u doba Rimljana. Gradnju je započeo Ptolomej IX, a nastavili njegovi naslednici medju njima i poslednja kraljica Egipta, čuvena Kleopatra VII. Gradnju hrama je završio rimski car Trajan.

Glavni ulaz je prlično skroman. Od njega je ostala visoka kapija od kamena, a  spoljašnji zidovi su pretvoreni u ruševine. Na unutrašnjoj strani gornjeg dela vrata nalazi se slika na kojoj je odlično očuvana originalna boja. To je bio naš prvi susret sa bojama antičkog Egipta. Već samo reljefi utisnuti u žute fasade deluju magično. Sada se tim slikama dodala boja. Utisak je teško izraziti rečima.

U dvorištu hrama, sa desne strane, nalaze se dve “Kuće rodjenja” kojima se slavi rodjenje mladog boga. Reljefi u prvoj od njih prikazuju niz scena vezanih za čin rodjenja u kojima se većina elemenata ponavlja, i tek po neki medju njima razlikuje. Takav raspored slika spominje na današnje pokretne slike, na filmove ili video zapise. Jezik ne razumemo, ali priču možemo da pratimo i donekle čak i razumemo, prateći slike i simbole.

Pored “Kuće rodjenja” nalaze se ostaci koptske crkve. Osim par hrišćanskih simbola nema mnogo šta da se vidi. Zanimljiv je raspored prostorija u koje može da se zaviri, i stepeništa koje vodi na mesta sa kojih se pruža predivan pogled na centralni hram.

Neobične glave boginje Hator neosporno dominiraju celim hramom. Nalaze se na vrhovima stubova – sa svake četiri strane po jedna. U prvoj Hipostilnoj dvorani ima 24 takvih stubova koji drže krovnu konstrukciju. Sa divovskim stubovima sreli smo se prvi put u Karnaku, ali je bitna razlika u tome što je Hipostilna dvorana u Denderi pokrivena. Prigušena svetlost tako daje prostoru posebnu draž i mistiku.

Reljefi na stubovima i zidovima su odlično očuvani. Boje su fascinantne kao i dimenzije. U nemogučnosti da obuhvatimo pogledom ceo prostor, zadržavali smo se na detaljima, a posebno na tavanici koja je neprestano privlačila naše poglede. 

Kult boginje Hator je jedan do najstarijih, i njegovi počeci sežu duboko u pred dinstičko vreme. Hator je osnovni ženski princip koji je povezan sa telesnom ljubavlju, plodnošću, začećem i rodjenjem. Vezuje se i za zabavu, muziku, erotiku i ples. Hator je pomagala ženama da bezbedno prodju kroz opasan čin rodjenja, a takodje i dočekivala one na drugoj strani koje je smrt uzela sa sobom.. Sveštenice hrama imale su istetovirana tela na mestima i sa prikazima koji su se dovodili u vezu sa ženskim reproduktivnim organima. Simbol “ciklusa života” koji je objedinjavala Hator je razlog da se je njen kult održao sve do doba Rimljana.

Iz Hipostilne dvorane ulazi se u niz svetilišta, manjih prostorija koje su takodje bogato ukrašene reljefima. Dok smo hodali iz jedne u drugu, jedan od čuvara uvijen u maramu i galabeju, starac izboranog lica pozvao nas je u jednu od tih prostorija. Rukom je pokazao na otvor na podu, i kratko rekao “Katakombas”.

Za Katakombe koje se nalaze ispod hrama smo čuli, ali nismo očekivali da će ulaz izgledati tako; ne obeležen, kao šaht koji vodi u kanalizaciju. Sumnjičavo smo ga upitali: “Yes, but is it for tourists?!”. Starac se samo nasmejao. Naravno da jeste!

Lakim pokretom ruke podigao je poklopac ispod koga se pokazala rupa, i par jako strmih i kratkih merdevina. Prihvatili smo ponudjenu ruku, i zakoračili unutra.

Prostor je bio tesan, a kamen ispred nas je stajao tako nisko, da smo morali doslovno da se provučemo ispod njega. Za trenutak smo pomislili da ovo baš i nije bila neka ideja, ali je sada bilo kasno za promenu mišljenja.

Na drugoj strani nas je iznenadilo kako se prostor odjednom povećao na normalnu visinu, i solidnu širinu. Očigledno se radilo samo o jednom kamenom bloku-kocki koja je zatvarala ulaz. Krenuli smo napred hodnikom.

Reljefi na zidovima su drugačiji od onih na površini. U njima je više mistike i simbola, a u odsustvu uobičajne veličine mogla se nazreti namera da su bili namenjeni sveštenicima i religioznim obredima. Katakombe su po važećem naučnom tumačenju služile kao ostave i magacini za namirnice, različite materijale, obredne predmete i relikvije koje su se koristile u svetim ritualima. Nas to objašnjenje nije zadovoljilo. Kao i mnoga druga tumačenja koja se tiču drevnog Egipta bilo je suviše jednostavno. Zidovi i ceo prostor tih “skladišta” su detaljno oslikani složenim, i neobičnim reljefima izuzetne finoće. To se posebno odnosi na reljef na zadnjem delu zida levog hodnika.

Reljef je na podlozi od alabastera, što je neobično. Scena koju prikazuje je predmet mističnih tumačenja, i analiza izvan granica zvanične nauke. “Denderska sijalica” je deo nekakve mašine sa nepoznatim izvorom energije, i navodno predstavlja dokaz prisustva vanzemaljske inteligencije u starom Egiptu.

Hram u Denderi je odlično očuvan, i u tom smislu je jedan od najbolje očuvanih hramova uopšte. Stepenište iz jednog od hodnika vodi na vrh. Na ravnom platou nalazi se manji hram posvećen boginji-zaštitnici. Pogled nije naročito lep, jer ga sa skoro svih strana zaklanjaju visoki zidovi. Uprkos tome, dobro je došlo par minuta predaha na suncem okupanom krovu.

Spoljašnja fasada hrama je dekorisana  izuzetno upečatljivim reljefima. Utisak je da to nikako nije slučajno. Dimenzije su namenjene prostom narodu, koji tako iz velike udaljenosti može da vidi svoje vladare u društvu bogova. Veličina se na taj način dodatno potencira, kao jedan od instrumenata moći.

Na zidu koji se nalazi suprotno od glavnog ulaza, uz sam ugao, je reljef koji prikazuje poslednju kraljicu Egipta, čuvenu Kleopatru VII sa sinom Centurionom. Jedna od ikona starog Egipta, jedna od najčuvenijih žena u istoriji, ovako pred nama, ostavila je očekivano snažan utisak. Reljef koji  prikazuje Kleopatru se zapravo ne razlikuje od drugih. Ni traga od čuvene lepote, čak i mesto na kome je, na leđnoj strani hrama nekako ne može da se poveže sa tako čuvenom ženom. Ipak, to je zaista bila Kleopatra, i to nam je bilo dovoljno.

Tačno u 11h došli smo na parking gde nas je već čekao Isam.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *