Put u Egipat – Abydos i Dendera – 4. deo

Abydos

U antički grad Abydos (današnje mesto Al-Balyana) stigli smo oko dva sata posle podne. Kraj februara je idealno vreme za obilazak hramova u Egiptu; vreme je sunčano i toplo, a opet ne prevruće.

Al-Balyana je tipično arapsko mesto. U isto vreme se gradi novo, a staro ne održava. Na ulicama se mogu videti isključivo muškarci; dečaci koji skraćuju vreme na ulici loveći jedan drugog, zaposleni i dokoni muškarci, i starci koji sede na dotrajalim plastičnim stolicama okruženi neredom, mačkama i kojekakvim predmetima. Stanovništvo je većinom obučeno u galabeje prljavo-sive ili  tamno-bež boje. Bore i namršteni izrazi na licima. Druga kultura i životna filozofija tvrde arapske strukture stvara osećaj blage nelagode. Nismo se zadržavali na ulici. Nekako nam tamo nije bilo mesto.  

Ogradjen i uredjen prostor ispred hrama deluje umirujuće. Nije sasvim jasno šta su domaćini zamislili za taj neobično velik i za sada prazan prostor, ali je utisak da se više brinu oko njega nego oko onog unutar samog hrama.

Ušli smo u prvo od dva dvorišta i smestili se na niskom zidu desno od ulaza. Ostaci kamenih blokova leže rasuti unaokolo. Na nekima se vide delovi reljefa, glave bez tela i slika bez priče. Deo priče smo primetili na zidu sa leve strane na kome se jasno vide točkovi i delovi kočija kojima je Ramzes II veličao svoje vojne pohode.

Dobro je uzeti neko vreme za pauzu na ovom mestu. Budući da je hram u samom gradu, okružen zgradama i džamijama, potrebna je distanca od današnjeg trenutka, i postepeni prelaz u vreme najvećeg faraona koji je vladao Egiptom.

Već će i laici reći da najveći nije Seti I već njegov sin, veliki Ramzes II. Medjutim, bez političke mudrosti Setija I ne bi bilo temelja, na kojima je Ramzes II razvio do neverovatnih razmera svoju snažnu ličnost.

Seti I nije bio kraljevskog porekla. Poticao je iz porodice vojskovodja, najviše sa činom generala. Da bi osigurao pravo na presto i vladarski položaj, izgradio je veličanstveni hram kojim je odao počast starim bogovima Egipta u nestabilno vreme koje je vladavina heretičkog faraona Akenatona, i kraj 18. dinastije ostavio za sobom.

Sa mesta na kome smo sedeli, nismo imali utisak te veličine. Spoljašnja fasada izgleda skromno. Hram je jednostavnog pravougaonog oblika koji se na jednoj strani širi u obliku latinskog slova L sa ravnom krovnom konstrukcijom, i pravim stubovima bez posebne lepote. Medjutim, lepota nije ni bila cilj. Cilj je bila moć.

Mesto na kome je izgradjen hram nije izabrano slučajno. Abydos je još u pred dinastičko vreme bio sveto mesto. Mesto hodočašća prvom bogu Egipta “koji je došao iz sazveždja Oriona, i ljude naučio poljoprivredi, zanatima i moralnom životu”. U Abydosu je navodno i sahranjen. Na mestu Ozirisovog groba nastale su kasnije grobnice prvih kraljeva, i jedan od najstarijih svetilišta posvećeno Ozirisu  – Ozirion.  

Seti I nije dočekao završetak izgradnje hrama. Umro je pre nego što je hram dovršen, a gradnju je nastavio njegov sin, Ramzes II.

Na spoljašnjim stubovima nalaze se reljefi na kojima je predstavljen Ramzes sa jednim od glavnih božanstava; Horusom, Hator, Amonom. Posebno značajan detalj je položaj ruke svakog od njih. Ne samo da su po veličini ravnopravni, već božanstva “grle” Ramzesa čime se iskazuje neosporno prihvatanje kralja od strane bogova.

Ušli smo u hram. Prva Hipostilna dvorana je na prvi pogled podsetila na već vidjeno ranije toga dana u Denderi; 24 moćnih stubova koji drže ravnu krovnu konstrukciju. To je trajalo samo par minuta. Zatim nas je preuzela jedinstvena magija Abydosa.

Hram Setija I je čista politika. Reljefi su mračni i tvrdi, i stvaraju utisak vojničnog reda i discipline. Politička moć je u prvom planu, i sve je u službi nje. Čak i bogovi. Oni su pre svega saveznici (a ne zaštitnici) sa obe strane vertikale; sa narodom na dole, i sa nebom na gore. Moć koja je apsolutistička mora da se zaštiti, da se umetne izmedju krajnosti tako, da su sve sile u ravnoteži. Ramzes II je takav pristup preuzeo od oca. Ni jedna ličnost u istoriji nije ostavila tako monumentalne zapise o moći svoga JA. Abydos je bio početak.

Jedna od zanimljivosti hrama su tkz. “Misteriozni hijeroglifi” koji navodno predstavljaju savremena vozila; helikopter, tenk, podmornicu ili cepelin. Za ljubitelje NLO su ovi heroglifi dokaz prisustva vanzemaljske inteligencije u starom Egiptu.

Iz prve Hipostilne dvorane se ulazi u drugu koja je nešto manja, mada je broj stubova  veći. Ima ih 36. U dnu dvorane je sedam svetilišta koja su posvećena najvažnijim bogovima Egipta (gledano sa desne strane na levo): Horusu, Izis, Ozirisu, Amunu-Ra, Ra-Horakliju, Pta-ju i Seti-ju I.

Seti I prima vladarske simbole od bogova; Amuna (desno) i Ra (levo)

Ušli smo u treće po redu koje je posvećeno Ozirisu. Trenutno se obnavlja, ali se nismo obazirali na skele. Svetilište se unutra širi u više prostorija koje su uglavnom posvećene “svetoj porodici”: Ozirisu, Izis i njihovom sinu Horusu. Ovde se nalaze najlepši reljefi kako zbog finoće same izrade tako i zbog kvaliteta originalnih boja. Boje su važne za magiju starog Egipta. Jedan od razloga je sigurno taj, da je  doživljaj “besmrtnosti” upravo zbog živih boja još stvarniji.

Seti I prinosi darove

Abydos posećuje mali broj turista. U hramu vladaju mir i tišina. Čuje se samo zvrkut ptica koji se razliva po dvoranama.  Na izlazu smo se još jednom osvrnuli na Hipostilnu dvoranu. Kroz uske prolaze probijali su se unutra zraci Sunca.

Samo jedan zrak zapravo u kome su lepršala zrnca prašine.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *