Mladi vodič Alaja je podigao ruku, i dao nam znak da stanemo. Bogato iskustvo turističkog vodiča nije mu pomoglo da savlada uzbudjenje. On je više puta bio na ovom mestu, i znao je šta sledi. Za nas, to je bio prvi put.
Alaja je nešto govorio, ali se njegove reči nisu jasno čule zbog neobične akustike u Siq-u. Osamdeset metara iznad naših glava, jedna strana kanjona dodirivala je drugu, a ta druga, prvu. Bila je to optička varka pojačana utiskom sa zemlje odakle je izgledalo da je utroba kanjona zatvorena.
Krenuli smo napred, ali nismo žurili. Začudo, nestrpljenja nije bilo. Gledali smo kako se bočne strane Siq-a postepeno otvaraju, ali tako da propuštaju samo deliće slike. Videli smo samo stene. Stene i opet samo stene.
Odjednom, kao da lebdi na nebu pojavio se deo ružičaste kocke. Elegantan i nežno dekorisan delovao je kao prividjenje. Sa svakim novim korakom taj deo se povećavao, i istovremeno silazio sa neba na zemlju. Otkrivao se postepeno i polako kao da razume da čovek, krhko biće, ne može da primi toliko lepote odjednom. Hvala mu na tome jer, kada se fasada “Rizinice” potpuno otkrila, sve reči, misli, sva osećanja, svo biće stalo je u jednu samu suzu koja zbog radosti uzbudjenja nije napustila oko…
Continue reading “Jordan – Petra, izgubljeni grad Nabatejaca”
