Današnja Kraljevina Bahrein (čije ime na arapskom znači “dva mora”) je kolevka drevne civilizacije Dilmun. U sumerskim tekstovima to je mesto gde su se voljom boga Enkija mešale slana voda današnjeg Arapskog zaliva i slatka voda prirodnih podzemnih bunara. Dilmun je mesto gde “Gavran ne grakće, lav ne ubija…Niko ne kaže “Bolesne su mi oči, bolesna mi je glava”..Niko ne kaže “Ja sam starac, ja sam starica”…Dilmun je Raj blagosloven izobiljem vode i hrane u kome je Gilgameš, kralj Uruka tražio tajnu večnog života. Od nekadašnjeg, mitskog do današnjeg, veštačkog priča o Bahreinu je priča o Raju…
…Veče pred početkom Ramadana. Petak.
Gužve na ulicama Maname, kolone i zastoji koji već dva dana otežavaju saobraćaj u gradu konačno su se umirile. Još par sati, i kada Sunce zadje počinje Veliki post i sveti mesec Ramadan…
U zelenoj oazi umeštenoj u moderan ambijent tržnog centra “Oazis”, mlada porodica završava kupovinu. Naravno ne radi se o pravoj oazi već o imitaciji koja ipak postiže sličan efekat. Mirno mesto dostupno svakom kome treba mir i tišina. Predah.
Oasis Mall Juffair, Manama, Bahrain
Žena se bori sa dečicom i galabejom koja joj se uporno omotava oko nogu, i pokušava da u kolica istovremeno pospremi i kese i decu. Za to vreme, muž mirno telefonira. Bela majica ističe njegov pozamašan stomak, a pogled crnih očiju polako klizi po belom mermeru trgovačkog centra. Mladi čovek, muž i otac ne meša se u ženski posao. On je glava porodice, a žena je ostalo. Jednako i podeljeno unutar celine. Njihove celine.
Žena je konačno uspela da spakuje stvari i decu i krenula prema pokretnim stepenicama. Samo danas u petak, tržni centar se zatvara u 22h što znači sat vremena ranije nego obično i treba da se požuri. Muž prihvata deo stvari i dalje sa telefonom u jednoj ruci i neprestajući da razgovara sledi ženi prema pokretnim stepenicama. U sledećem trenutku su nestali, i kao da je u tom trenutku oaza ostala prazna.
Oasis Mall, Manama, Bahrain
Uskoro smo i mi uzeli svoje stvari i krenili na aerodrom. Naš boravak u Bahreinu se polako bližio kraju…
Nedelju dana ranije, na početku te predpraznične nedelje stigli smo u Bahrein. Put je bio pun neočekivanih zapleta, i zbog toga se odužio do duboko u noć. Dok nas je taksi vozio pustim ulicama Maname osetila sam neobičnu prazninu koja je visila nad gradom kao težak olujni oblak. Možda sam samo zbog umora bila posebno osetljiva na senzacije koje su ipak posebno snažne pri prvom susretu sa novom zemljom.
Razmišljala sam o toj praznini koja se razvila u neobičan osećaj…Praznina je imala zidove, zidovi su imali granice i linije, i sve to je bilo jasno odredjeno i duboko uronjeno u zemlju kao korenje drveća. Život je bio negde izmedju tih nevidljivih zidova. Miran. Tih.
night streets of Manama, Bahrain
Kratka vožnja kroz osećaj praznine i tog nečujnog života završila se ispred ulaza u palatu. Gulf Hotel u Manami je bio upravo to – Palata. Veličina i sjaj koji zaslepi oči, i čarobnjak neprijatnog pogleda koji stoji iza pulta…Palata iz priča o arapskoj 1001 noći…https://www.gulfhotelbahrain.com/.
The Gulf Hotel, Manama, Bahrain
The Gulf Hotel, Bahrain
The Gulf Hotel, Bahrain -coffee and sweets counter
Oasis Mall – Juffair
Oasis Mall Juffair, Manama, Bahrain
Prozori u sobi hotela nisu mogli da se otvore. Vazduh je u sobu dovodila klima koja je, kao i sva oprema u sobi bila prilagodjena letnjim temperaturama. Preko 50°C u najdužem delu godine. Bilo je teško čak i zamisliti toliku toplotu, dok je napolju besneo februarski vetar. Jednu, možda dve nedelje, krajem meseca februara u ovom delu sveta zahvati taj neverovatno hladan i suv vetar. Kao da je neki duh negde na severu Alžira iz dosade dunuo kroz nos i sve zemlje, sve do Omana drhtale su pod njegovim hladnim dahom…
Bilo je već kasno poslepodne kada smo izašli na ulicu. Vetar nas je skoro odneo. Uvila sam se u svu odeću koja je bila na meni i glavu pokrila viškom materijala. Ko još da razmišlja o izgledu kada je jedina želja da se telo zaštiti od vetra!
Manama, Bahrain
Odmah smo videli, da ulice ovde nisu namenjene za šetnju i hodanje. U susret so nam dolazile mršave, tamne prilike koje su bez sumnje pripadale najnižem društvenom sloju. Većinom mladji muškarci u iznošenim japankama i sandalama crne ili braon boje. Bez obzira na to, iz njih izbija nada – nada u bolji život. Porodice u domovini zavise od njih, i od novca koji stiže svakog meseca. Ovi mladi ljudi rade u bogatoj zemlji, i to je dobro. Za sada. Sirotinja nema luksuz da razmišlja o ceni koju plaća za jedan pa čak i najmanj korak naviše na surovoj društvenoj lestvici.
Stranci većinom iz Bangladeša našli su svoju priliku, put prema boljem životu radeći u Bahreinu kao vozači Ubera, čistačice, sobari. U hijerarhiji zaposlenih su najniži sloj, oni koji rade ali se ne vide, tj vide se što manje. Razlike su ovde upadljivo naglašene, linije jasno povučene.
Život u Manami je organizovan tako da se kolima predje od jedne do druge tačke. Zar bi i moglo da bude drugačije. Pustinja ipak nije mesto za život. To što su ljudi zamislili drugačije, a silom i crnim zlatom to i ostvarili je drugo pitanje. Pogrešno?…Teško je reći. Čudesno, zbunjujuće i ponovo…motiv bajke…1001 noć…
Manama at night, Bahrain
Oasis Mall main entrance, Manama, Bahrain
Tržni centar Oaza preko puta našeg hotela bio je upravo to. Oaza. Tamo smo se sklonili od neprijatnog vetra. Oaza je samo jedan od brojnih tržnih centara u Manani. Kao i sve drugo, i tržni centri su podeljeni po lestvici bogatstva. Novac je svuda osnova i etalon. Ali ovde u Bahreinu novac je, u svojoj najogoljenijoj, iskonskoj formi, merilo života.
Oazis je negde na sredini te lestvice. Ovde nećete videti žene koje su kao prividjenje iz sna. Obučene u dugačku crnu svilu koja lebdi oko njih u crnoj magli ispunjenoj mirisima orijenta. Ovde nema ni one sirotinje koja preživljava u svojim kvartovima. Zbog toga je Oaza za nas bila posebna. Život koji se nekako izmigoljio iz strukture, srednji sloj koga ne bi trebalo da bude, a ipak je tu. Zanimljivo. Čudesno. Posebno!
Oasis Mall shop, Manama, Bahrain
Muharraq
Muharraq, Bahrain
Iz fotelje u hotelskoj sobi posmatrala sam džamiju Al Fateh, najveći i najznačajniji duhovni prostor u Bahreinu. https://alfatehbh.net/
Al Fateh Grand Mosque, Bahrain
Izgledala je nestvarno. Jedna od onih slika u koje neprestalno zurite i pored toga vas i dalje privlače ka sebi i opet nastavljate da zurite.
Iza džamije videle su se poslovne zgrade bogatog Bahreina. Videla sam njihove noge koje su utonule u pesak, duboko sve do dna. Iz tog peska su izrasle kao pečurke posle crne kiše, natopljene naftom dragocenom baš kao i voda. Bez nje, nafte, ovde ne bi bilo ničega. Samo pesak.
Kao i temelji zgrada, tako su i temelji društva duboko u tom pesku. Nema ovde politike, nema stranaka, pokreta ovih i onih. Postoji kralj potomak kralja iz 18-tog veka koji ima 4 žene i svaka žena ima svoju palatu. I svoju domovinu. O deci se ne zna tačan broj. To nije važno. Važan je onaj prvi, muški.
Tradicija ovde nije podložna promenama. Nije fleksibilna kategorija. To se odmah oseti. Čak bi rekli i da zaslužuje poštovanje toliko je stabilna i čvrsta. Žene su tradicionalno obučene u crne galabeje, mada Bahrein važi za najliberalniju državu u regionu. Važno je ipak ne osudjivati. Ko smo mi da sudimo o tudjoj tradiciji kad ne poštujemo kako treba ni svoju. Džamija Al Fateh je upravo to.
Simbol tradicije.
Bahrain National Museum
Bahrain National Museum, Manama
Tog dana nam je prvi cilj bio Nacionalni muzej ali smo pred ulazom zastali zbunjeni. Muzej je, suprotno većini muzeja u svetu, bio zatvoren utorkom. Simpatični debeljko na recepciji nasmejao se našim izrazima. Pa i bili smo smešni. Ko još ne proveri unapred radno vreme? Zato se debeljko možda i ljubazno potrudio da nam pokaže pravac prema kvartu Muharraq “tu je blizu…samo preko mosta i tu ste”, rekao je debeljko još uvek sa osmehom na licu.
Dan je bio sunčan i bio bi predivan da nije bilo onog jakog vetra. Palme su se savijale pod njegovim naletima, a pesak i prašina su se kovitali stvarajući ipak čudesnu sliku. Uvijeni u svu odeću koju smo imali, krenuli smo preko mosta praćeni pogledima vozača zavaljenih u komfor svojih ogromnih automobila. Dvoje stranaca natovarenih rančevima koje šiba vetar dok pokušavaju da naprave po neku fotografiju. Nije bila neka slika, ali ko će da misli o stilu. Stvar je bila u tome da nismo imali internet, što znači – nismo imali pojma kuda idemo.
Muharraq, Manama Bahrain
Krenuli smo zato u potragu za prodavnicom IT opreme da što pre i pre svega stavimo telefon u funkciju. Tako nam se prvobitni cilj izmigoljio, i sada smo hodali po osećaju.
Muharraq main street, Manama, Bahrain
Našli smo se u ulici sa čije obe strane su našu pažnju privlačile brojne radnje. Svega je tu bilo; igračaka, odeće, hrane, domaćih skladkiša i trgovačkih radnji koje su uspešno povezivale prošla vremena sa trenutkom u sadašnjosti. Osećaj je bio prijatan u smislu mirne energije koja je strujala ulicom, ali nas je zabrinjavalo da je već nekoliko prodavnica koje smo tražili bilo zatvoreno. Da li se radilo o odmoru za ručak teško je reći obzirom da su druge radnje bile otvorene. Bez telefonske veze i navigacije nismo mogli ništa drugo nego da nastavimo tu besciljnu šetnju dalje u potrazi za internetom.
Muharraq, sweet shop, Bahrain
Muharraq,local shop,Bahrain
Ulice su se ulivale jedna u drugu, nekako iste i bez naročitog karaktera. Retki prolaznici su žurili svojim poslovima. Nije se čuo razgovor, škripanje kočnica, nije bilo zvukova generalno. Kakvo je to društvo? Razmišljala sam. Skriveno, tiho, bez glasa. Kako uspeva da se kreće tako nečujno, u sebi, i u sebi svojstvenom ritmu.
Odustali smo od traženja radnje i pokušali da uzmemo taksi, ali smo brzo shvatili da ni ta ideja neće biti ništa lakše ostvarljiva. Neki mladi čovek koji je žurio do svojih kola je bilo iskreno ljubazan i rešen da nam pomogne: “Taksi stanica vam je tu, odmah iza. Treba da skrenete levo”. Govorile su njegove ruke raširene po vazduhu u svim pravcima.
Zahvalili smo se mladiću i nastavili u pravcu koji nam je pokazao. Uskoro smo izbili na veliku raskrsnicu. E to je mnogo bolje. Sada neće biti problem da zaustavimo neki taksi.
Stajali smo tako i čekali. U bujici vozila samo taksija nije bilo na vidiku. Konačno se pokazao jedan, ali zauzet. Osim mahanja turista iz kola nismo dobili ništa drugo.
Nije bilo smisla da čekamo, i zato smo ponovo krenuli napred.
Da li je hodanje bez nekog odredjenog cilja jednako ispunjeno kao i ono prema cilju? To opet zavisi od cilja. Utonula sam u monotoniju boja, zvukova i senzacija koje, iako nove, niso imale dinamiku. Pauze u doživljaju su neophodne, dragocene čak, zato da doživljaj dobije punoću, da se zaokruži, da se završi pre nego što naidje sledeći. Čak i vreme traži svoje vreme…
Odjednom slika!
Kakva radost! Kakva blagodat globalizma!
U prvoj od sporednih ulica ugledali smo Jasmi’s caffe, Bahreinski McDonald’-s! https://www.jasmis.com/
Jasmin`s caffe Muharraq,Manama, Bahrain
Od tog trenutka dalje sve se uredilo. Zaklon od vetra, kafa i pre svega, zlata vredan Wi-Fi.
Jasmin`s caffe Muharraq, Manama, coffee break
Uber je bio na putu do nas. Dok je Sunce zalazilo iza ledja susedne džamije, razmišljala sam o zadnjih par sati. Izgubljenost u kraju bez turističkih znamenitosti, u kvartu koji vodi svoj svakodnevni, ustaljen život, omogućila nam je prostor da osetimo sebe. Muharraq nam nije ponudio doživljaj, reakciju. Nemaš na šta da reaguješ da bi osetio bilo šta, pozitivno ili negativno. Samo jedan najobičniji dan, u najobičnijem gradskom kvartu. To što je taj kvart i taj grad na obali Persijskog zaliva 4.000 km od tvog doma, nije pravilo nikakvu suštinsku razliku. I još nešto…Nije bilo ni mirisa. Nikakvih mirisa, osim po neki talas koga povuče vetar preko prozora restorana brze indijske hrane…
Bal al Souq i Qal’at al-Bahrain
Qal’at al-Bahrain- Bahrain Fort or Portuguese Fort, Bahrain
Do glavne tržnice u Manami, Bal al Souq vozio nas je mladić iz Bangladeša. Dok smo stajali u koloni koja se nije pomerala, mladić je započeo razgovor. Rekao je da radi 15-16 sati dnevno. Bez dana pauze. Novac koji zaradi šalje ženi i deci u domovinu. Kaže da vozi Uber već 1 godinu i 3 meseca, a ugovor sa firmom ima na 2 godine. Kada istekne to vreme tražiće, kaže, drugi posao. Plata je dobra, ali svoju porodicu vidi svake dve godine. U Bahreinu je već dugo ali i pored toga nema mogućnosti da porodicu dovede, jer država ne dozvoljava dolazak stranaca. Teška priča. Nada u bolji život se plaća visokom cenom. Ipak, nada postoji a raskoš na kojoj svakodnevno počivaju oči jači je od svega ostalog. Surovo je to. Tako jednostavno.
Bal al Souq izgleda kao iz starih arapskih priča https://www.bahrain.com/en/manama-souq.
Bab Al Bahrain, Manama Souq, entrance, Bahrain
Bab Al Bahrain, Manama Souq, Bahrain
Trgovci i njihove radnje su i danas na istom mestu kao nekada samo su promenili lica (pitanje je čak da li su promenili robu). Mogli bi satima da gledamo unutrašnjost radnji koje podsećaju na Ali Babinu pećinu…Pored zlata najveća vrednost su ručno radjeni predmeti; tepisi, nameštaj i slatkiši. I mirisi…Svuda se osećaju ti čudesni, mistični mirisi.
Bab Al Bahrain, Manama Souq, in the store Bahrain
Popodne je i dalje bila ista gužva na ulicama Maname. Utisak je da ceo dan traje saobraćajni špic. Tek kada smo se približili cilju, severnoj obali grada Maname, gužva se proredila. Do tvrdjave Qal’at al-Bahrain stigli smo oko 16h.
Oblačno vreme i jak vetar učinili su da je prostor ovog važnog arheološkog nalazišta bio poprilično pust. Verovatno bi i mi, da smo imali mogućnost da biramo, radije izabrali neki drugi dan za obilazak ovog mesta, ali pošto to nije bio slučaj, nije nam preostalo drugo nego da se zaputimo opustelim predelom tvrdjave Qal’at al-Bahrain https://whc.unesco.org/en/list/1192/
Qal’at al-Bahrain
Qal’at al-Bahrain, entance, Manama, Bahrain
…To je mesto gde je sve počelo. Još mnogo, mnogo pre nafte ovde je cvetala trgovina biserima po čijem kvalitetu je Bahrein sve do 19-tog veka, bio na prvom mestu u svetu.
Ali još dalje u prošlost, daleko pre bisera ovde je cvetala civilizacija Dilmun od koje je počeo, možemo slobodno reći, razvoj globalne trgovine.
Dilmun archeological site in Qal´at al-Bahrain, Bahrain
…O antičkom Dilmun-u razmišljam kao o temelju. U čuvenom Epu o Gilgamešu saznajemo da je Dilmun za Sumere bio duhovni temelj, bujni i zeleni Raj, mesto bogato slatkom i slanom vodom u kome su živeli Bogovi.
Enki´s well entrance in Qal´at al-Bahrain, Bahrain
Enki´s well, Qal´at al-Bahrain, Bahrain
Medjutim, pored duhovnih možda su još važniji materijalni temelji koje je takodje postavio Dilmun.
Veliki istoričari antike Herodot i Strabon, smatrali su da feničani vode poreklo od ove razvijene, trgovačke civilizacije poznate po gradnji brodova. Trag trgovine in pre svega novca, vodi dalje od feničana, venecijanske republike i Malteških vitezova do moderne ekonomske strukture koju imamo danas…
Dilmun seal, museum in Qal’at al-Bahrain, Bahrain
…U ovo prohladno poslepodne dok vetar sa zaliva duva kao da želi da otera i ovo malo retkih turista, gledamo u temelje izmedju zidina tvrdjave i blokova modernog grada. U toj slici, temelji Dilmuna deluju upadljivo stameni… Jedino što jeste zaista važno i što ostaje, jesu temelji.
Qal’at al-Bahrain and modern Bahrain
Džamija Al Khawaja
Al Khawaja Mosque, Manama, Bahrain
Stari deo grada u kome se nalazi džamija Al Khawaja je deo Maname u koji vozači Ubera obično ne ulaze. Na naše pitanje da li je razlog u bezbednosti, vozač iz Bangladeša (ispostavilo se da nas je već jednom vozio tako da je ovoga puta bio malo više raspoložen za razgovor) je odgovorio: “…No, no it is not a safe problem for you…It is a problem for us drivers… We don’t want to go there because it’s so hard for us to drive…”. Zatim nas je ostavio na početku ulice i rukom pokazao gde je ta navidljiva granica od koje ponovo možemo da pozovemo Uber…
Manama old town, Bahrain
Ulica je zaista bila teško prohodna za automobile. Tu živi sirotinja, radnički sloj sunarodnjaka svih naših dotadašnjih vozača Ubera-a. Videlo se to pre svega po bojama. Jarke, vesele, nabacane jedna preko druge, sve moguće boje. Možda nam se samo tako učinilo ako se ima u vidu poprilično monohromna paleta Maname. Možda nekom i uspe taj san o boljem životu, pomislila sam. Samo da ne ostanu zaglavljeni negde u prostoru izmedju tog sna i teške, sive svakodnevnice.
Radnje su većinom bile zatvorene, ali je cela ulica bila lepo okićena šarenim sijalicama i lampionima. Nismo znali šta je razlog za to, ali je sigurno jako lepo noću, kada sva ova svetla ožive. Lepa slika. Topla…
Manama old town, Bahrain,
Ubrzo smo ugledali čudesnu džamiju Al Khawaja. Mogli smo da je pogledamo samo spolja, sa ulice ali i to je bilo dovoljno. Predivne boje u dominirajućim tirkiznim tonovima skladno su uklopljene u skromnu okolinu. Kao da je oživljavaju, na neki način pokreću, onom posebnom snagom koju ima samo spoj umetnosti i vere.
Al Khawaja Mosque, Manama, Bahrain
Al Khawaja Mosque, Manama, Bahrain, back entrance
WTC Bahrein
Poprečnim ulicama vratili smo se pešaka do Bal al Souq-a in nastavili dalje do WTC centra, simbola modernog Bahreina. https://www.bahrainwtc.com/
Bahrain World Trade Center, Manama, Bahrain
Zgrada WTC centra istina može da se vidi iz bilo kog dela grada, ali iz blizine izgleda zaista impresivno. Zbog arhitekturne ekstravagancije pomalo i zastašujuće. Gledano iz podnožja to je piramida, simbol vlasti novca koji je iznad ljudi. Ovi moderni beduini grade sve veće šatore, voze sve veće, jače automobile i grupišu se u plemena sa jednim i zajedničkim ciljem – da još više uvećaju novac.
the view to WTC Bahrain
Sa istegnutim vratom i do krajnjih mogućnosti u nazad zabačenom glavom gledajući u nebo uperen špic WTC-a ponovo sam se mislima vratila na pesak. Nikako da mi ta slika izadje iz glave. Svuda vidim pesak, osećam ga suvog i bez boje, bez mirisa. Baš čudan osećaj. Tamo gde svi vide WTC, ja vidim pesak…
Bahrain World Trade Center
Vozač Uber-a je bio uprkos sada već potpunom zastoju veoma raspoložen za priču. Ovoga puta nije bio stranac, već domaćin, stariji čovek. Čak ni široke avenije nisu mogle da propuste nepregledne kolone automobila. Simpatičan vozač se svim srcem radovao predstojećem prazniku. Iskreno i toplo. Sa uzbudjenjem u glasu je opisivao pripreme za praznik u kojima glavno mesto pripada njegovoj ženi. Gazdarica od muža traži samo da joj donese sve potrebne sastojke i to u dovoljnoj količini, i onda se ona zatvori u kuhinju i kuva pola dana. Samo kuva, ponovio je uz prijatan osmeh. Upitao nas je kada odlazimo, i bilo mu je žao kada je čuo odgovor. Iskreno je želeo da nas pozove u svoj dom na prazničnu večeru.
Al Fateh
Al Fateh Grand Mosque, Bahrain
Velika Džamija pojavila se sa leve strane, ali je sat pokazivao 3 minuta do 16h. Nismo znali da se danas džamija zatvara ranije, tačno u 16h. Ah, kakvo razočarenje! Gledali smo je svih ovih dana iz hotelske sobe, pa zar da propustimo priliku da je vidimo iznutra! I to zbog 10-tak minuta!
Vera! Kako je lepa iskrena, čista vera! Domaćin je video koliko smo razočarani, i sam je predložio da ne odustajemo: “Pitajte na ulazu da vas puste…nekada to rade”, dodao je pun optimizma. Nagazio je na gas i koliko je mogao, i hitao prema parkingu. Usput je stigao da nas ispita koja smo domaća jela probali. Očigledno je veliki ljubitelj hrane i ponosan na domaće specijalitete. Dok je gotovo uletao na parking ispred ulaza u džamiju diktirao je recept za Shakshuk-u onako kako je njegova žena pravi…”Trčite, trčite”…ispratio nas je uz osmeh…
Dok su se ogromna vrata zatvarala iza naših ledja uspeli smo da ispratimo pogledom našeg simpatičnog domaćina. Kakav susret! Uprkos zahvalnosti što smo uspeli da stignemo gotovo nemoguće, bilo mi je veoma žao što se taj susret tako brzo i završio…
Unutra sam na vrat na nos navukla crnu galabeju u prostoru za ženske posetioce, taman na vreme da se priključimo nevelikoj grupi koja se spremala za obilazak džamije u pratnji vodiča…
Al Fateh Grand Mosque, Bahrain
Al Fateh Grand Mosque
Velika džamija je najvažniji duhovni prostor u Bahreinu. Izgradjena je 80-tih godina prošlog veka, i prilikom gradnje se nije štedelo. Najkvalitetniji materijali (mermer iz Italije, luster iz Austrije, masivna vrata iz Indije i staklo iz Venecije) postali su deo ovog hrama, da dodatno naglase njegov nacionalni i pre svega verski značaj.
Al Fateh Grand Mosque, interior
Domaćin elegantnih manira na savršenom engleskom jeziku pokazivao nam je unutrašnjost džamije i objašnjavao osnove svoje vere. Njegov miran, produhovljen glas je tiho prelazio preko prostora.
Al Fateh Grand Mosque,
Iza nas, pored vrata stajao je mršav mlad čovek koji se spremao za večernju molitvu. Jedan kutak tog svetog prostora u tom trenutku je bio njegov. Skroman i tih stajao je ledjima prislonjen uz zid od koga se nije odvajao. Distanca izmedju nas, turista i njega domaćina i vernika postavila se prirodno i spontano. Medjutim, ispod očiglednih razlika pojavilo se neočekivano isto i jedno mesto, mesto na kome smo tog trenutka svi zajedno stajali…
Bahrain National Museum
…Veče pred početkom Ramadana. Petak.
Napuštamo Oazu, i krećemo prema aerodromu…
Bila je noć kao i pri dolasku. Tada me je preuzeo osećaj praznine. Sada o praznini nisam razmišljala. Razmišljala sam o pesku i o veštačkom raju. Priznajem da sam iz daljine osudjivala taj veštački raj. Ali, sada na kraju boravka u Bahreinu čini mi se da bolje razumem.
Priroda ovde nije za čoveka. Pesak i nesnosne vrućine samo retke životinje mogu da prežive, i to sakrivene u podzemnim hodnicima. Zelenila nema osim po nekih tršavih, suvih žbunova. Voda je čudo. U takvom prostoru čovek mora da stvori sve; od drveća, zelenila, voća i cveća, prijatnog svežeg vetra, mirisa i obilja hrane. Veštački raj. Slika koja prija oku, jer klima na prija telu…
U tom pejzažu bezvremenske tišine, ljudi su stvorili život. Život je dragocen i dar je od Boga. Život je dostojan poštovanja. Sa tim mislima napuštam Bahrein, sa poštovanjem do života.
Recent Comments