…U zoroastrijskim spisima drevne Persije, Azer je bilo ime za vatru, a današnji Azerbejdžan ime za zemlju koja se nalazi “pod zaštitom Svete Vatre”. Zbog toga ovu čudesnu zemlju danas nazivaju “Land of Fire”, Zemlja Vatre…
…
Ko nije bio u Rusiji taj ne zna šta je širina.
Bulevari u Moskvi izgledaju kao ruske reke. Dok stojite na jednoj obali, drugu ne vidite od nabujale mase koja se valja ispred vas. Mnogi će reći da je takvih mesta mnogo. Uzmimo reći će, na primer samo Kinu ili Ameriku. Poredjenja ovde medjutim ne vode u pravom smeru, jer veličina nije isto što i širina. Širinu pored dimenzije odredjuje i osećaj. Rusija je posebna, jer je u njoj sve napojeno emocijom. Možda je zbog toga Rusija tako velika. U večnoj potrebi za širenjem, ruske emocije prevazilaze prostor…
Dok nas je taksi vozio prepunim ulicama Baku-a razmišljala sam o Moskvi. Ta Moskva, ta Rusija je toliko velika, da je morala da se prelije preko svojih granica, i evo je ovde, na obali Kaspijskog mora, u glavnom gradu Azerbejdžana.
Baku, Azerbaijan
Suvonjav taksista je delovao odsutno i zamišljeno, ali je gledao čvrsto ispred sebe. Napetost je pokušavao da ublaži muzikom koja je treštala iz radija. Izgledalo je da je zbog muzike još nervozniji. Pesma je bila na turskom jeziku a pevač jedan od popularnih turskih pevača. Na pitanje oko sličnosti dva jezika mladić je pokušao da odgovori, ali mu zapravo nije bilo do razgovora. Barem ne o toj temi. Od muzike ga je više zanimala politika ali nas nije, tako da smo ućutali i nekako tako i zaključili tu nespretnu komunikaciju turiste sa domaćinom. Turista je tu uvek u prednosti. Oslobodjen trenutno tereta sopstvenog života može da postavlja svakojaka pitanja na koja domaćin odgovori ili ne, u skladu sa svojim trenutnim raspoloženjem. Nije čudno što turisti domaćinima uvek izgledaju pomalo smešno. To neskriveno oduševljenje, ta opijenost utiscima njihove obične, ni u čemu posebne, svakodnevnice…
Ponovo sam se u mislima vratila na Rusiju. Ulice Baku-a su me podsetile na Moskvu. Zgrade nekadašnje crvene moći, umeštene u orijentalno-evropski prostor kao trijumfalne kapije ostale su i posle povlačenja vojske. Nigde je nema, a svuda je prisutna. Ta velika Majka…Rusija…
Muslim Muhammad oghlu Magomayev, nicknamed Soviet Sinatra, was a Soviet and Russian Azerbaijani opera and pop singer, Baku, Azerbaijan
Noćnu vožnju kroz saobraćajnu gužvu (ipak neobičnu za tako pozni večernji čas u nedelju) ubrzo je zamenilo miljenje kroz tesne ulice starog grada. Rampa koja je delila pešačku i turističku zonu od života modernog grada pala je kao klapa na snimanju filma. Stari Baku, sa kaldrmom, pendžerima i ćilimima uveo nas je u prošlost. Gde je bila tačno ta prošlost ostalo je nama da otkrijemo u naredim danima.
Najveći izazov za nas biće upravo traženje Azerbejdžana, i koliko daleko u prošlost uopšte treba ići da bi se stiglo do njega.
Night in Old town, Baku, Azerbaijan
Palata Širvanšaha
Shah Palace Hotel, Baku Old Town, Azerbaijan
Narednog jutra, preko šolje jutarnje kafe posmatrala sam Kaspijsko more. U daljini, izmedju zgrada izledalo je kao ploča od stakla o koju se odbijaju zraci Sunca.
Neobično je to more. Deluje suvo. Možda zbog onoga što krije ispod sebe. Još jedno, isto tako veliko i crno more – more nafte…
Pogled mi je privukla zgrada u obliku potkovice savijena kao da je od gume. Ovaj futuristički hotel je deo šireg urbanističkog projekta (Crescent Development Project) ali meni je lepše njegovo nezvanično ime. Zovu ga naime, Polumesec (Half Moon Hotel). https://www.gillespies.co.uk/projects/the-crescent-development
Half Moon Hotel, part of the Crescent Development Project, Baku, Azerbaijan
Savremena arhitektura Baku-a je upadljiva i moćna. Utisak da se nije štedelo, čak naprotiv, ne može a da se ne oseti. To je izgleda i bila namera. Najbolji primer je zgrada sedišta naftne industrije SOCAR Tower (State Oil Company of Azerbaijan Republic) https://www.socar.az/socar/en/home koja simbolično povezuje moderni Baku sa naftom koja teče ispod njegovih temelja.
Stunning architecture of modern Baku, SOCAR Tower (State Oil Company of Azerbaijan Republic) Azerbaijan
Medjutim, nekada davno, pre nego što je otkrivena nafta u vreme kada je Kaspijsko more bilo samo plava voda puna riba, pre zgrada u obliku potkovice i led-panoa u obliku vatre postojalo je carstvo Širvanšaha.
Shirvanshah palace, Baku, Azerbaijan
Dinastija Širvanšaha (9 – 16 vek) je jedna od najduže trajajućih dinastija u muslimanskom svetu. Palata njenih vladara nalazi u Baku-u, na vrhu jedne od ulica u starom delu grada.
Tog jutra na putu prema palati zaustavio nas je starac koji je prodavao limune. Pogrbljen i obučen u staro braon odelo u jednoj ruci je držao kesu, a drugi dlan je pružio prema nama. Na dlanu su bila 4 debela limuna. Kupili smo limune koji su mirisali kao…kao limuni!…i dok smo se okretali da krenemo, starac nas je zaustavio da doda još jedan limun ekstra…
U ovom susretu bilo je nečega vanvremenskog. Ova ista scena mogla bi na isti način da se odigra i u vreme Širvanšaha, negde u 15-tom veku, kada je Baku bio centar te dugo vladajuće dinastije.
Sa ulaza u palatu, kao sa terase, vidi se mauzolej Šahove porodice, a iznad njega kule modernog Azerbejdžana.
Čudna slika…Sve je na svom mestu. Sve se slaže, a ne bi trebalo…čudno ali tako je.
Palace of Shirvanshahs, Mosque and Mausoleum, Baku Azerbaijan
Palata Širvanšaha je kompleks zgrada u kojima se odvijao život vladajuće porodice. Pored rezidenčne zgrade (Palate) unutar srednjevekovnih zidina nalaze se još i mauzolej Šaha, mauzolej Šahove žene i dece, kao i privatna džamija u koju je samo Šah smeo da ulazi, i da se u potpunoj intimi posveti molitvi.
Tomb of Shirvanshahs family, 1435-1436, Baku Azerbaijan
Tomb of Shirvanshahs family,1435-1436, Baku Azerbaijan
Mi smo ipak prvo otišli do jednog posebnog mesta koje se nalazi u blizini Palate. Mesto je poznato kao “Derviška grobnica”, zadnje počivalište svetog čoveka, sufija, Seyid Yahya Bakuvi-ja. Ovaj veliki učenjak, lekar, filozof i pesnik živeo je u 15-tom veku. Bakuvi je medjutim pre svega bio mistik. Njegova opsežna pisana zadužbina iz oblasti misticima se proučava i danas. Njegov uticaj na Šaha je bio ogroman i dinastija ga je, najviše zbog njegove neosporne mistične moći, bezpogojno podržavala. Do naših vremena stigla je priča da je tadašnji Šah izgradio svoju Palatu baš na tom mestu da bi bio i ostao u večnosti u blizini tog svetog čoveka.
Dervish Tomb, 15th century, Palace of Shirvanshahs, Baku Azerbaijan
…Strmim stepenicama spustili smo se u podzemnu prostoriju. Neprijatan osecaj, sličan ulasku u piramide, uveo nas je u neveliku i tihu podzemnu prostoriju. U istom trenutku sam osetila kajanje. Uprkos poštovanju ovoga svetog mesta osetila sam još nešto…Nije trebalo da udjemo i poremetimo mir…Nije u redu da smo ovde…
Mrtvi su uvek iznad živih.
Dervish Tomb, 15th century, Palace of Shirvanshahs, Baku Azerbaijan
Privatna džamija Šaha izgleda skromno. Samo raskošni tepisi svedoče kome je bila namenjena. Mesto odiše privatnošću i dostojno je Šaha; veliko, pusto i lično.
The Shah mosque, 1441-1442, Baku, Azerbaijan
Shahs private mosque, palace of Shirvanshahs, Baku, Azerbaijan
Možda je bila greška što smo prvo posetili “Dervišku grobnicu” …Kao da je taj susret obeležio celokupni doživljaj Palate.
Palace of Shirvanshahs, main entrance, Baku, Azerbaijan
Već na ulazu u Palatu osetila sam da unutrašnji prostor nije naročito prijatan. Nedostajala mu je raskoš kraljevske palate. Još više, nedostajalo mu je svetlo. Mračne prostorije u kamenu, postavljene nekako u krug sa ćilimima koji vise sa zidova. Palata zatvorena unutar sebe, svet unutar sveta, senke vidljivih i nevidljivih prostorija…
Palace of Shirvanshahs entrance hall, Baku Azerbaijan
Palace of Shirvanshahs, throne room, Baku, Azerbaijan
Tokom srednjeg veka Baku je bio značajan grad na tkz. Trans-Kavkavskom putu svile. U palati se oseća uticaj trgovine i novca, ali ipak sa mirisom provincije. Nisam bila razočarana posetom, naprotiv. Osetila sam nenametljiv i diskretan izraz moći ispod čijih šarenih čilima se ipak vladalo gvoždjem i mačem.
inside of Shirvanshahs palace, Baku, Azerbaijan
…Ćilimi…Kakva misao…Šta se sve skrivalo pod tim ćilimima…
Shirvanshah palace, main hall, Baku, Azerbaijan
Hram Vatre
Ateshgah of Baku, the Fire Temple of Baku, Azerbaijan
Dan smo započeli na ulicama Baku-a zaglavljeni u dugim kolonama. Saobraćaj ovde zahteva da se odmah i sad pretvorite iz stranca u domaćina koji tačno zna kako se tu vozi. Nemate vremena da se učite pravilima. Vožnja medju robusnim automobilima je zahtevna i teška.
Nekako smo se ipak probili iz najgore gužve, i preko širokih bulevara koji su vodili iz grada ubrzo stigli do ulaza u hram Ateshgah.
Ateshgah of Baku, the Fire Temple of Baku, Azerbaijan
Tamo je bilo dosta turista iz Pakistana. Pored Rusa oni su bili i najbrojniji. Njihovo prisustvo ovde u Azerbejdžanu ostavilo je na nas neobičan utisak. U odnosu na druge posetioce, gosti sa Indijskog podkontinenta su pokazivali poseban i ličan interes za ovo mesto.
Ateshgah of Baku, the Fire Temple of Baku, Azerbaijan
Više od samog hrama, moju pažnju je tako privukla interakcija izmedju vernika, hindusa i mesta koje je duboko iza granica njihovog sveta.
Ateshgah of Baku, the Fire Temple of Baku, Azerbaijan,
Kada je Atešgah (Ateshgah) postao sveto mesto nije poznato. Izgubljen u lavirintima istorije nestao je i podatak kada je vatra Atešgah-a počela da gori. Domaćini su primetili da se plamen ne gasi i tajanstveno održava. Vatra je gorela stalno. Noću i danju. Čak i kada je padala kiša. Čak i za vreme oluja.
Ateshgah of Baku, the Fire Temple, Azerbaijan
Priča o večnoj vatri se brzo širila. U Atešgah su počeli da dolaze vernici, mistici i monasi koji su oko plamenog izvora izgradili svoje skromne sobe (kelije) u kojima su se molili, meditirali i postili. U srednjem veku, kada je Baku bio važno mesto na tkz. Trans-Kavkaškom putu svile, u Atešgah su dolazili i trgovci. Za njih je to bio karavan-saraj, mesto gde su mogli da se odmore, pripreme za nastavak putovanja i da se u prisustvu večne vatre osećaju mirno i sigurno.
Caravanserai in the Middle Ages, Ateshgah Fire temple, Azerbaijan
Da li je Atešgah prvobitno bio zoroastrijsko ili hinduističko svetilište, takodje se ne zna tačno. Verovatno je prvo pripadao zoroastrijcima koji su dolaskom arapa u 9.veku bili prinudjeni da napuste svoju domovinu i Atešgah je postepeno napušten. Narod koji je bežeći iz ruševina persijskog carstva i novog, muslimanskog Irana, utočište našao u severo-zapadnim krajevima Indije postao je poznat kao Parsi tj. Persijanci.
Atešgah je tokom srednjeg veka postao važno hinuističko sveto mesto. Smatra se da je upravo indijska zajednica u Baku-u odgovorna za podizanje ili renoviranje ovog hrama. Tako da Atešgah, kao sveto mesto dele obe religije – hinduizam i zoroastrizam
Ateshgah of Baku, Hindu shrine in the Fire Temple, Azerbaijan
Ateshgah of Baku,inscription in Old Persian in the Fire Temple, Azerbaijan
Ateshgah of Baku,inscription in sanskrit, entrance in the Fire Temple, Azerbaijan
…U neke od prostorija smeštenih oko hrama smo mogli da udjemo. Lako smo uklonili negde u stranu sve što pripada sadašnjem trenutku i prostor videli onakvim kakav je bio…Prazan, posvećen, nadahnut, taman…intiman i saboran…van vremenski…večan…
Zoroastrians in Ateshgah, the Fire Temple of Baku, Azerbaijan
Atešgah je prijatno mesto. Odaje utisak mira i spokoja…Razmišljala sem o tome kako su ovo mesto doživljavali ljudi daleko u prošlosti? Kako se reč o Večnoj vatri širila po zemlji, kako je njena mistika uticala na njihovo razumevanje života, samih sebe, na traženje smisla i doživljaj vere.. i pre svega kako je sve počelo…
…
Nasuprot pravilima današnjeg razdeljenog sveta, ovo sveto mestu u miru, dele dve vere, dve religije…Atešgah je tako moćna poruka, da je suživot oko zajedničkog svetog mesta ne samo moguć, nego i još kako lep…
Sve to slikovito potvrdjuje prisustvo pakistanaca koji su tog toplog aprilskog dana podelili sa nama čudo Večne vatre…
Ateshgah of Baku,monk’s cell in the Fire Temple , Azerbaijan
Janardag
Seven flaming tongues of Yanardag, Azerbaijan
Trebalo nam je oko sat vremena da stignemo do Yanardag-a. Vožnja je bila prijatna. Pratilo nas je Sunce koje je otkrivalo neobičnu pokrajinu Azerbejdžana.
Oil field near Baku, Bülbülə region
Razmišljala sam o tome kakva je duša Azerbejdžana. Kako bi izgledala ta duša kada bi neko dete dobilo zadatak da je nacrta. To bi, razmišljala sam, verovatno bilo nekakvo crno srce, srce od nafte. Žene ovde često imaju na sebi crnu boju koju opet često kombinuju sa belom bojom. Zapravo ni jedna ni druga niso prave boje.
Muškarci su tamni. Više je to utisak nego činjenica. Osim karakterističnih crnih brada i kose. Ponovo slika nafte…dominira, preplavlja druge slike…
Azerbaidjan,Baku region
Kada smo se zaustavili na uredjenom parkingu već je bilo kasno popodne.
Hitro smo prešli na drugu stranu ulice, nestrpljivi da što pre doživimo susret sa plamenima Yanardaga.
Susret je bio snažan…Preplavilo nas je divljenje, uzbudjenje, zbunjenost možda čak, zbog neobičnog osećaja mešanja realnog i nad realnog. Na to nismo bili spremni…
Vatra je buktala direktno iz kamena, direktno iz zemlje…Sedam plamenih jezika sličnih po visini, po jačini kao da su iz bajke…nestvaran prizor…
Fire of Yanardag, Azerbaijan
Sunce je polako počelo da tone a vetar se pojačao. Napolju nije bilo naročito prijatno. Uz to naprestano su dolazili novi gosti koji su puni oduševljenja lovili najbolja mesta za fotografije i selfije. Telefoni su hvatali te dragocene trenutke koji će sa ovog mesta odleteti ko zna na koje sve krajeve sveta.
view above the “Wall of fire”, Yanardag Azerbaijan
U kafiću smo našli zaklon od vetra i gužve. Devojka za pultom je imala čudan zadatak da svaku narudžbinu zapiše olovkom na papir koji je imala ispred sebe. Grupa mladih pakistanaca pravila je nepotrebnu gužvu i buku dok su pokušavali da se dogovore ko će čips, ko coca- colu a ko kafu. Devojka je strpljivo čekala da se dogovore kao što je to po svoj prilici činila ceo dan.
Za to vreme, mi smo se smestili za sto pored ogromnog prozora-zida i strpljivo čekali da dodje kraj radnog vremena. Nadali smo se da će u vreme zatvaranja turista biti manje.
Razmišljala sam o magičnosti ovog mesta koje privlači tako veliki broj turista i izaziva tako jake reakcije. Emocije čak…
Vatra Yanardag-a gori neprekidno od 50-tih godina 20-tog veka. Priča glasi da je jednom neki pastir seo da se odmori i zapalio cigaretu. Žar je zahvatio oblak gasa koji je curio iz zemlje i pretvorio ga u vatru koju gledamo i osećamo i mi danas…posle 70 godina…
Fire from the earth, Yanardag, Azerbaijan
Još u 19. veku je Aleksandar Dima pisao o ovoj pokrajini sa oduševljenjem i divljenjem. Davno pre njega je plamene gore (“burning mountains”) opisivao jedan od najvećih putnika Marko Polo.
Landscape, Yanardag, Azerbaijan,
…Kao i nešto ranije tog dana u hramu Atešgah razmišljala sam o tome kako je sve počelo…Ta prva iskra, koja je iznenada oživela ovu naizgled pustu pokrajinu…
Sunce je skoro zašlo. Mladić koji brine o posetiocima pokazivao je turistima pravac prema izlazu. Pomalo nespretno je mahao rukama i gledao na sat.
Nastupio je naš trenutak…
Prišli smo plamenu najbliže što smo mogli, sve do crvene linije i pružili ruke. Čulo se potmulo buktanje plamena. Zvuk je bio svečan, taman. Tih. Na dlanovima i licu osetila sam toplinu vatre. Za trenutak, kao da sam i sama bila u vatri. U centru kruga svetlosti oko koga plešu plameni jezici. Samo moj, ličan, i neponovljiv trenutak.
Bila sam beskrajno zahvalna za njega.
Land of Fire, Yanardag, Azerbaijan
Baku
U Azerbejdžanu je muzika veoma važna. To se posebno oseća noću kada ožive lokali u starom delu grada.
Old city, Baku, Azerbaijan
Večera je više ritual nego obrok. Traži vreme. Domaćini se potrude da se osećate kao gost a ne kao stranka. Tu ima razlike. Tradicija nalaže poštovanje gosta a takodje i trpeze. Poslovi, planovi, dogovaranja i ugovaranja sve se to u skladu sa tradicijom odvija uz punu trpezu. Osećaj koji stvara toplina domaćeg prostora, raskoš mirisa, ukusa i zvukova, sve to je namenjeno dobrom raspoloženju i punoći uživanja.
Na pravoslavni Veliki petak zatekli smo se ispred restorana koji nudi specijalitet domaće kuhinje – pilav. Jedan od zaposlenih baš kao što je to običaj u Turskoj više puta nam je na ulici skrenuo pažnju na restoran. U Turskoj je to pre zaustavljanje. Skretanje pažnje i zaustavljanje nije isto. Još jedna suptilna razlika u kojoj prepoznajemo Azerbejdžan.
Qazmaq Restaurant, Baku, Azerbaijan
Nekako nam je taj restoran uporno izmicao sve do ove praznične večeri. Kao i predhodnih dana, čovek je stajao na ulici ispred restorana. Ovoga puta smo mi prišli njemu i objasnili u čemu je stvar; želeli bi da večeramo kod njih, ali zbog praznika možemo da poručimo samo najskromniju večeru; povrće i pirinač sve spremljeno na vodi.
Muškarac je ljubazno odgovorio da to nije nikakav problem, i rukom uz diskretan naklon pozvao momka da nas uvede u restoran.
Glavni prostor je smešten ispod prizemlja. U njemu je dominirala velika trpezarija uredjena u tradicionalnom stilu.
Qazmaq Restaurant, interior detail, Baku, Azerbaijan,
Momku koji nas je dočekao ponovili smo želju vezanu za večeru, već spremni gledajući u bogato pripremljene stolove da napustimo restoran. Medjutim, momak je ljubazno klimnuo glavom i meni pružio stolicu da sednem uz komentar da će za nas spremiti večeru. Iz perspektive zapadnog čoveka to je bilo neobično. Zar bi elitni restoran u jednoj od prestolnica Evrope prihvatio te večeri goste kao što smo mi, razmišljala sam. Verovatno bi nas ljubazno odbili sa obrazloženjem da nemaju na meniju ono što smo mi želeli tj. da ne služe povrće spremljeno na vodi.
Mladić se hitro vratio sa dve flaše vode. Pre nego što je u čašu za vino sipao vodu, pokazao mi je etiketu i kada sam klimnula u znak odobravanja, odvrnuo je čep i sipao vodu.
Ubrzo je stigla hrana. Porcija pirinča skuvanog na vodi predivno začinjena. Uz to salata od paradajza i krastavaca takodje ukusno začinjena.
Još jedom sam klimnula glavom u znak odobravanja i momak je pirinač i salatu iz posude servirao na ukusno postavljenim tanjirima. …Običan, prazan pirinač i salatu.
Bili smo ganjeni i zahvalni. Za taj skromni a prebogat obrok, za to da smo ove praznične i prohladne noći doživeli tako topao prijem. I za još mnogo, mnogo toga…
dessert in a Qazmaq Restaurant, Baku, Azerbaijan
Glavni gosti su se još uvek čekali, ali je bez obzira na to, mladić zadužen za muziku počeo da svira. Neobičan žičani instrument nalik na gusle postavljen na visokom držaču pratila je matrica preko koje je mladić svirao. Konobari su odmah živnuli. Malo se i zaplesalo. Momak u odelu je bio neverovatan. Svirao je zaneseno i precizno, odmereno i emotivno. Čisto uživanje.
music in old Baku, Azerbaijan
Mi smo polako završavali našu večeru. Kelner nam je medjutim doneo i dezert. Slatkiš od orasa, domaći i ponovo, neverovatno ukusan.
Glavni gosti su konačno stigli. Bila je to poveća grupa muškaraca koju su činili pola domaćini a pola stranci i to ponovo pakistanci. Po ko zna koji put sam se iznenadila kako se gosti sa Indijskog podkontinenta ovde osećaju kao domaćini. Baš kao i Turci, baš kao i Rusi…
Napolju nas je sačekala kiša. Sitna i siva. Tužna. U prohladnoj noći opustele ulice starog grada bile su mračne. Kao da se na njih umesto kiše, spustila tuga…
rainy night in Baku, Azerbaijan
Da li smo pronašli Azerbejdžan? Izmedju ćilima, turskih običaja, tradicije i hrane, izmedju čvrste ruske ruke, osetili smo iskonski Azerbeidžan, na mestu večne vatre, ispred plamenog zida Yanardaga…
…U zoroastrijskim spisima drevne Persije je Azer bilo ime za vatru, a današnji Azerbejdžan ime za zemlju koja se nalazi “pod zaštitom Svete Vatre”. Zbog toga ovu čudesnu zemlju danas nazivaju “Land of Fire”, Zemlja Vatre…
carpet shop in old Baku Azerbaijan
Recent Comments