Zanimljivo pitanje je gde se tačno nalazi ta granica? Na sredini mora ili možda ne. Ipak, prelaz iz jednog na drugi kontinent nije zanemarljivo iskustvo za stranca, za razliku od domaćina koji svakog dana prelaze tu granicu kao običnu ulicu. U talasima tražimo nevidljivi prelaz koji ne zanima lica oko nas… Zabrinuta, umorna, zatvorena lica…Izborani mladi obrazi, i pogledi muškaraca iza oblaka duvanskog dima…

U starom i najlepšem delu Istanbula, u četvrti Sirkeci, nalazi se ulica Hüdavendigar. U mnogo čemu ona je tipična gradska pritoka, ne važna, uzana i dugačka, koja spaja centalne gradske tačke; Trg Sultana Ahmeta sa jedne, i oblast Eminonu, saobraćajnu aortu Istanbula, sa druge strane.

Nije čudno da život u ulici Hüdavendigar teče kao krv. Brzo, vrelo i bez prestanka. Restorani i domaće prodavnice, Supermarketi i radnje sa tepisima, galerije, hoteli, banke i kancelarije. Jedni pored drugih baš kao i ljudi koji pripadaju svakom o tih mesta. Uticaj tradicije je primetan ali nije nametljiv, i reklo bi se, savršeno uskladjen sa uticajem modernog.

U Istanbulu je odmah jasno da je trgovina na prvom mestu. Čak je i u odnosu na veru kojoj je ipak priznat primat uspostavljena savršena ravnoteža. Mudri gazda koji je to shvatio na vreme i kako treba, evo ga i sada u debeljku koji stoji na pragu svoje radnje. Kroz naočare posmatra prolaznike i naredjuje momku da usluži mušterju. Mušterija mu ne izgleda bogato, i zato se sam ne trudi. Sa rukama u džepovima stoji na ulazu i gleda na ulicu. Iz izloga mame zeleni rolati sa pistaćima, ratluci raznih boja i baklave. Njegova radnja otvorena je stalno.

Prekoputa debeljka, Supermarket nudi peškire na sniženju. Devojka za kasom mrzovoljno prebacuje artikle ispred i iza bar-kod čitača. U monotonoj atmosferi trudi se da ne zaspi.

Ispred svakog restorana stoji momak zadužen da privuče mušterije. Cela paleta karaktera i stilova upotrebljenih za dobrobit posla. Momak obučen u sportsku jaknu ponaša se otvoreno i prijateljski. Poziva prolaznike da udju šireći oslikani jelovnik. U pauzama pevuši sam za sebe i vrti jelovnik kao košarkašku loptu. Drugi momak opet, ima drugačiji pristup. Obučen je u jeftino odelo i trudi se da izgleda svečano i ozbiljno. Klanjajući se prati gosta do ulaza u restoran i predaje ga kelneru obučenom takodje u jeftino odelo. Tu na ulici ispred vrata, njegov posao se završava.

Kroz prozor vagona promiču lica putnika elektičnog tamvaja koji nečujno klizi ulicom Hüdavendigar.

Veče je u Istanbulu…

Zbunjuje ritam dva sveta, koji žive u dva različita vremena i na dva različita mesta. Medjutim, nema osećaja tesnobe. Niko nikom ne smeta, i svako drugog poštuje. Prostora je dovoljno za sve. Prošlost i sadašnjost održavaju osetljiv balans života na dva kraja. Tako su oba sveta povezana, a istovremeno ostaju odvojena.

Dok završavamo večeru, pažnju nam privlači televizor. Nerazumljiv jezik dolazi sa ekrana iz koga gledaju žene jakih očiju.

Njihova pesma je teška, i one se ne smeju.  

 

San o lepoti    

Na trgu koji nosi ime sultana Admeda I nalaze se dve monumentalne gradjevine.

Hagia Sofia,Света Софија, Istanbul

Hagia Sofia,Света Софија, Istanbul

Blue mosque Istanbul

Blue mosque Istanbul

Dok prenosimo pogled sa jedne na drugu, razmišljamo kako je teško umiriti misli i usmeriti pažnju. Suviše su velike, jake, teške. Suviše grandiozne da bi jedna drugoj prepustile prednost.

Preuzeo nas je osećaj večno trajajućeg takmičenja sa ne rešivim izhodom. Osećaj iritacije, nekakvog nemira, uzbudjenja u dokazivanju mladjeg prema starijem. Svako poredjenje je neumesno ali ne može da se izbegne. Koja je lepša? Koja je moćnija? Koja značajnija?.

Interior view of the Hagia Sofia,Света Софија, Istanbul

Interior view of the Hagia Sofia,Света Софија, Istanbul

Crkva Božanske Mudrosti (Sveta Sofija/Hagia Sophia) je skoro 9 vekova bila najveća crkva i centar Vizantinskog carstva. Veličina i raskoš enterijera sa freskama od mozaika u zlatu stvarala je osećaj » lebdenja na nebu«. Opisi crkve koju su sa sobom doneli ruski poslanici uticali su (?) na kneza Vladimira da izabere pravoslavlje za dominantnu veru Ruskog naroda. Koreni Crkve Božanske Mudrosti su duboko u tlu najdubljeg uverenja i najčistije istine da »spoljašnjost ne može da zasenči unutrašnjost«. Tako je bilo, i tako će i ostati…   

Interior view of the Hagia Sofia,Света Софија, Istanbul

Interior view of the Hagia Sofia,Света Софија, Istanbul

Plava Džamija je slika iz sna. Sna o lepoti. Šest minareta, elegantnih i vitkih kao ruke ruske balerine, i balkoni kao ogrlice od nežne čipke. Tajanstveno plavetnilo čini je nestvarnom. Kao da lebdi.

Blue mosque Istanbul

Blue mosque Istanbul

Sultan Ahmed I je svoga oca je nasledio na prestolu kada je imao 13 godina. Kako je i zašto mladi sultan došao na ideju da izgradi Plavu Džamiju baš na tom mestu možemo samo da nagadjamo. Možda je veličina crkve Božanske Mudrosti izazvala njegovu pesničku dušu, i pozvala je na takmičenje. Ne možemo a da se ne otmemo ustisku da je ideja bila da od najlepše i najveće izgradi lepšu i veću. Carske radionice u Izniku radile su bez prekida dok svih 20.000 plavih pločica nije postavljeno na zidove džamije.

Ali, kao da je sve bilo veće od mladog sultana. I silina njegove želje, i gradnja sama i gradjevina sama. Sultan je umro u 27 godini života i nije dočekao da se radovi do kraja završe…

Iznik Blue tiles mosque decoration

Iznik Blue tiles mosque decoration

…U Plavoj džamiji je vreme molitve.

Legano se gegajući pod težinom tela, čovek je sporim koracima prilazio Mihrabu, Obučen u dugačke haljine od belog platna u crnom širokom ogrtaču izgledao je kao da dolazi iz drugog sveta. Zbog guste, dugačke brade izgledao je na prvi pogled starije nego što jeste. Uprkos težini kretao se sigurno i dostojanstveno. Samouvereno kao kakav plemić ili car. Za trenutak je zastao i počešao bradu, a potom dao znak sinovima da ga slede.

Najmladji sin tapkao je bosim nožicama po mekanom, crvenom tepihu. Trudio se da sustigne oca i jednom rukom pridržavao pantalone koje su mu uporno spadale. Nedaleko od njega je najstariji sin nesigurno i stideći se sakrivao pogled u ekran telefona. Srednji sin kretao se izmedju dvojice braće nekako zbunjeno kao da ne može da odredi gde mu je mesto. Stigavši do Mihraba otac se spustio na kolena a sinovi su ga sledili. Savivši malo telo u položaj molitve, detencetu je iz pantalona izvirivao deo bele, detinje zadnjice… 

Interior of the Blue mosque, Istanbul

Interior of the Blue mosque, Istanbul

 

Začini sa orjenta

Spice Bazaar Istanbul

Spice Bazaar Istanbul

U kasno poslepodne na trgu ispred Nove Džamije tiska se gomila različitog sveta. Iz blizine dopiru zvukovi Galata mosta, brojnih restorana i gustog, gradskog saobraćaja. Morski vetar rasteruje pomešane zvukove i oblake prljavog vazduha. Sa nevidljivih brodova ječe sirene iz mraka.

Ispred stepeništa Nove Džamije grupe vernika, turista i prolaznika mešaju se sa službenicima, vozačima, trgovcima i poslovnim ljudima koji se posle dugog radnog dana vraćaju sa posla. Crna odela i kravate, visoke pete i skupe naočare crne se medju svetlim platnenim torbama i šarenim turbanima, a nažuljane ruke u gužvi izbegavaju dodir negovanih, namazanih ruku.

Kao deo kompleksa Nove Džamije izgradjen je u 17. veku Bazar, čija je glavna namena bila trgovina začinima. Začini su bili nezamenljiv deo carske kuhinje, dragocenost i luksuz od koga je u velikoj meri zavisila njena vrednost i značaj. Iz udaljenih predela Azije stizali su u Istanbul, pred vrata Evrope, na Bazar začina koji je postao specializovan za začine sa orjenta i do danas zadržao naziv »egipatski«.

Spice Bazaar Istanbul

Spice Bazaar Istanbul

Uski prolaz razdvaja tezge natovarene različitom robom. U svetlu električnih sijalica šarene se crvene i zelene, braon i žute, gomilice začina. Urme i pistaći, ratluci svih boja, halve u tablama. Zeleniš i sirevi, morska riba i čajevi, i opet ratluci sa ukusom ruže, i mentola, limuna i vanile.

Trgovci se dovikuju medju sobom i pozivaju prolaznike, dobacujući usput debelim mačkama komade hrane. Razmažene i site, mečke se lenjo vuku oko tezgi.

Dva mlada momka predano gledaju televiziju. Okrenuli su ledja svojoj tezgi sa sirevima, i grickaju semenke. Odpadke bacaju na pod ispred svojih nogu…

Tepisi i ukrasi, nakit i lampe, igračke veće od dece i lonci svih oblika, Marame i zavese, venci belog luka, vezice zelenih biljaka i kesice čajeva. Miris kebaba, ribe i sireva i još mnogo, mnogo toga u nepreglednom lavirintu uskih, krivih ulica.

Spice Bazaar Istanbul

Spice Bazaar Istanbul

Spice Bazaar Istanbul

Spice Bazaar Istanbul

Veče prelazi u noć, a Bazar se polako prazni. Tezge se zatvaraju, a trgovci odlaze, Sve se sužava, umiruje. Svetla je manje, ljudi je manje, zvukovi su tiši. Po tamnim uglovima u prašini lete listovi izgužvanih novina i svakojakog djubreta. Miris mora, jak i slan, rasteruje ostale mirise,

Iza usamljenog kioska u kome cvrči kebab vide se kamena vrata. Skoro nevidljiva, sakrivena u mraku. Iza vrata proviruje staro stepenište koje vodi na sprat. Minaret, taman u noći diže se u nebo.

Rustem Paša je bio Veliki vezir, i zet sultana Sulejmana Veličanstvenog. Vešt i oprezan a opet i hrabar uspeo je da se održi na vlasti kao jedan od najbogatijih ljudi u carstvu, i da oženi jedinu ćerku velikog sultana.

Rustem pasha mosque, Istanbul

Rustem pasha mosque, Istanbul

Njegova džamija je skriveni dragulj Istanbula. Svo umeće čuvenog arhitekte Sinana, sva finoća materija, svo majstorstvo umetnika iz Iznika sve je tu. Nigde, čak ni u Plavoj Džamiji nema takve finoće ukrasnih pločica. Svaka do poslednje pločice, radjena je ručno.

Hand made blue tiles, Rusem Pasha mosque, Istanbul

Hand made blue tiles, Rusem Pasha mosque, Istanbul

U džamiji vlada duboki mir i tišina. Prostor ispunjava prefinjena belina, fina kao porcelan i nežna elegancija savršeno oslikanih plavih cvetova. Mekani tepih prigušuje zvukove koji dolaze od spolja tako da nismo odmah primetili da nismo sami…

…Japanka neodredjenih godina ušla je polako na prstima. Sa knjigom ispod ruke, polako je sela na tepih i savila noge ispod tela. Ispod crne kape video se osmeh, topao i povučen.

U sledećem trenutku na ulazu se pojavio pogrbljen čovek. Nije se žurio. Pantalone braon boje kao da su nejednako sašivene, a kaput u istoj boji jedva se drži na savijenim ramenima. Bela košulja viri iz iskrivljenog pasa, a okovratnik bez kravate širi se na vratu. Čovek seda na mesto pored zida kao da je u svojoj kući. Otežala glava spušta se polako na grudi. I kao da mu je od tog pokreta postalo lakše. Jednu nogu savio je ispod tela, a drugu pustio da opušteno leži po šarenom tepihu, Duboko je uzdahnuo i umirio se.

Interior of the Rustem Pasha mosque, Istanbul

Interior of the Rustem Pasha mosque, Istanbul

…Vreme teče kao pesak u peščanom satu. Zrnca padaju bez glasa jedno preko drugog. U tišini usporavaju se misli i umiruju osećanja. U trenutku dugom kao večnost, Turčin i Japanka, svako na svom kraju, sede, utonili u misli…

 

Noć na Bosforu

New mosque, Istanbul

New mosque, Istanbul

Ispod Galata mosta u prostoru izmedju asfalta i mora nalaze se brojni restorani. Uglavnom takvi u kojima se služi tek ulovljena riba, Preko dana u foteljama i niskim stolicama gosti sede kao na plaži. Iznad njihovih glava prolaze kolone autobusa i automobila i teče gust, gradski saobraćaj.

Noću se na ogradi mosta okupe pecaroši. Njihove udice padaju preko izloga restorana sve do tamne površine vode. Kroz slapove svetlećeg najlona prelamaju se svetla, i lepe primamljivi, zavodljivi mirisi.

U petak uveče restorani su puni. Teško je naći slobodan sto. U jednom od njih skupljeni iz različitih krajeva sveta sede pomešani domaćini i stranci, Rezličiti jezici mešaju se medju sobom, nadjačavaju se i nestaju u oblacima sivog duvanskog dima.

Grupa plavokosih skandinavaca glasno se zabavlja. Na stolu ispred njih je gomila praznih čaša. Mladići se dozivaju pijanim glasovima. Mladi su i lepo im je.

Gazda sitan i spretan, kao da radi više poslova odjednom. Pokušava da ugovori cenu ubedjujući gosta šta je najbolje, kao da cene u jelovniku nisu prave već samo za ukras. Jednim okom posmatra ostale stolove, i prati mlade kelnere koji se gube u gužvi.

Debeli stranac oznojenog lica gleda u pun tanjir ispred sebe.Viljuškom uzima komade mesa i žvaće ih polako i bez žurbe, uživajući u svakom zalogaju. Široke farmerke i opasač teško drže njegovo veliko telo. Na glavi kačket u bojama američke zastave. Posvećen potpuno hrani ne gleda sagovornika koji mu nešto govori spušteni glasom, pokušavajući ipak da nekako nadglasa buku.

U uglu sede poslovni ljudi u pratnji domaćina. Za njih je izabran najveći sto sa najlepšim pogledom. Najbolja vina i posebno pripremljeni specijaliteti. Za njih je kancelarija svuda gde se nalaze. I taj sto pun raznih djakonija za njih je radni sto. Ni za trenutak ne zaboravlja se na posao. Radi se i za vreme zabave, jer i zabava je posao.

Dve mlade žene ulaze u restoran. Njihova ofarbana kosa svetli se medju tamnim glavama. Kelner im otvara vrata i klanjajući se uslužno trudi se da prikrije osmeh prljavog zadovoljstva. Dugim pogledom prati visoke potpetice, i pune noge u kratkim suknjama sve do stola u sredini. Zadovoljne utiskom koji su ostavile devojke skidaju jakne tesući glavama praveći se da nameštaju kosu, a želeći zapravo da pokažu velike okrugle mindjuše od veštačkog zlata. Smestivši se konačno sprorim, uvežbanim pokretima pale cigarete.

Dim se podiže i širi oko stolova. Zapliće se o noge kelnera i upija u kapute i stolnjake, Kroz oblake duvanske magle naziru se dva crna momka koji na podijumu u uglu nameštaju instrumente.

Ubrzo jedan od njih započinje pesmu, Ima lep i taman glas a njegovi prsti prelaze po žicama cure kao kroz dugu, žensku kosu. Drugi mladić prati prvog nenametljivo svojim gitarom, i trudi se da mu pomogne.

Pesma je o ljubav. O neuzvraćenoj ljubavi od koje se srce nikada ne oporavi. O neostvarenim snovima, i ne doživljenoj sreći, i životu koji prolazi u teškoj tuzi koja nikada ne prestaje.

Ljubav je muka i trpljenje, sama srž života, večna borba i traženje. Ona je sebična i prevrtljiva, čudesna i strašna…i šta vredi sve, sve na ovom svetu….ako nje nema…

To osećanje, jasnije nego reči, razumeli su svi

Lica su se izmenila. Mladi skandinavci su u trenutku izgledali starije. Debeli je podigao pogled sa gomile mesa, i plavim očima zagledao se u mladiće. Poslovni ljudi promenili su svoje nameštene osmehe u izraz iskrene potištenosti. Ukočenom pogledam, plavuše su zurile u tanke trake dima i sitan pepeo u kome su nestajale cigarete.

Onaj duboki, mračni kutak u svakom srcu javio se da pokaže kako je još tu i da nikada neće otići.

Šta god radili

Nikada

 

Gazda je medjutim pratio dogadjanja, i nezadovoljan treptajem oka dao znak mladiću da promeni pesnu.

Cura je ponovo zaječala ovoga puta u bržem ritmu,a gitara ga je hitro uhvatila. Zaplesao je dim cigareta, i ponovo su se punile čaše. Mladi skandinavci su se prvi pokrenuli. Ponovo su  osmesi širili njihova lica, crvena od pića. Živnule su plavuše. Debeli se ponovo posvetio mesu, a društvo u uglu, poslu. Kao deo poslovne taktike, a delom i iz srca, mlada turkinja iz pratnje ustala je sa svog mesta, i sa cigaretom u ruci zaplesala uvijajući kukovima. Plesala je opušteno bez obzira na strogu poslovnu odeću, na kolege u odelima i svečano postavljen sto. Pružila je ruku na kojoj je skakutala debela narukvica strankinji iz grupe sa namerom da joj se pridruži u plesu. Jer dobar posao, tako su je učili, mora da se zaključi dobrim provodom. Ipak, osmehujući se uljudno, strankinja se nije dala.

Kroz široko staklo izloga svetlucao je u noći Bosfor. Taman i zatvoren, otežao od tajni, prevara, stradanja i života koji je kroz njega prolazio. U jednoj noći, bilo kojoj noći u sadašnjosti ili prošlosti u kojoj je sada kao i nekada, od svega na svetu, najvažnija, ljubav..

 

Trajekti za Kadikoy

Istanbul, Turkey

Istanbul, Turkey

Mlada žene je sedela na drvenoj klupi stisnuta uz ogradu broda. Jednu ruku je podvila ispod brade kao da pridržava glavu da ne padane. Druga ruka se nije videla izgubljena u naborima mantila. Na ukočenom licu ispod šarene marame ništa se nije pomeralo. Oči su mirovale, zaustavljene na jednoj tački…

Od ranih jutarnjih sati pa sve do kasno u noć, Bosfor liči na ogroman autoput, isprecesan neuredjenim saobraćajnim trakama. Iz Evrope u Aziju, i nazad i napred, voze brodovi i trajekti, turističke ladjice i vodeni taxiji. Duž obala nanizani brodovi-restorani, raskošne krstarice i ribarski brodići. Preko mora razapeti mostovi kao ribarske mreže.

Oko četiri sata posle podne, na redovnoj liniji za Kadikoy nije bilo puno putnika. Starci u svetlim haljinama, poneka žena, studenti i državni službenik…Uglavnom sirotinja.

Mršavi kelner se pojavio iz unutrašnjosti broda sa plehanim poslužavnikom u ruci. Kafu je poslužio u belim plastičnim čašama. Nakon što je ispio kafu, stranac nije znao šta da uradi sa praznom čašom. Neko vreme je držao čašu u ruci i tražio pogledom kantu za smeće.

Ubrzo mu je postalo neprijatno. Vrpoljio se na svom mestu, i u pokušaju da nadje rešenje izgledao sve smešnije.

Sa svog mesta na klupi preko puta, stranca je posmatrao državni službenik. Kao da ga ispituje, i u sebi nešto premišlja. Konačno se ipak odlučio da pomogne. Ustao je sa svoga mesta, prišao strancu i uslužnim pokretom domaćina pokazao gostu da je sasvim u redu ako ispražnjenu čašu spusti pored sebe na pod.

Takav je red kod njih, na brodu…

Od stanice Eminonu na Evropskoj do stanice Kadikoy na Azijskoj strani, vožnja traje nešto više do pola sata.

Na jednoj strani je Evropa na drugoj Azija, a šta je izmedju?

Zanimljivo pitanje je gde se tačno nalazi ta granica? Na sredini mora ili možda ne. Ipak, prelaz iz jednog na drugi kontinent nije zanemarljivo iskustvo za stranca, za razliku od domaćina koji svakog dana prelaze tu granicu kao običnu ulicu. U talasima tražimo nevidljivi prelaz koji ne zanima lica oko nas… Zabrinuta, umorna, zatvorena lica…Izborani mladi obrazi, i pogledi muškaraca iza oblaka duvanskog dima…

 

Sunce na zalasku spušta se iza ledja velikih džamija, i ostavlja narandžasto nebo puno boja.

Na nebu se vide tamne senke ptica. Neko vreme one će se zadržati na obalama Istanbula, a onda će odleteti ko zna gde. Ljudi ostaju da svakog dana traže put u zamršenom lavirintu života koji samo njih, na celom svetu samo njih, vodi izmedju dva kontinenta.

Istanbul

Istanbul

Written by admin